Продаја шибица у корист српских школа није била ријеткост. 1901. године зарада од продаје шибица ишла је за издржавање српских православних школа Будимске епархије. Нешто раније и Митрополија карловачка је склопила сличан договор.
У Босни и Херцеговини продајом „Светосавских шибица“ стицала се добит за помоћ српским школама. Сваке године 5% од чистог добитка фабрика је давала о Савиндану.
И „Просвјета“ је 1904. на Скупштини донијела одлуку да се у договору са произвођачем дио зараде даје за школовање сиромашних ђака, и то 10% од продаје папира за цигарете, а 5% од продаје шибица. Фабрикант или приватни предузетник шибице је био обавезан да продаје под „Просвјетином“ марком.