Трибина „Тузла у ћирилици“ у организацији СПКД „Просвјета“ Тузла одржана је у Дому књижевности у Тузли, у петак, 15. марта 2019. године.
Гости трибине били су проф. др Миланка Бабић, професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву, и господин Иван Топић, главни уредник и оснивач интернет пројекта „Ћирилизација“.
Ћирилизација је неформална група грађана која се бори за очување ћирилице, а циљ је да, вођени идејом заједништва, слоге и јединства код Срба, пробуде свијест о важности ћирилице под слоганом „ЗАЈЕДНО за спас ћирилице!“. Свети Петар Дабробосански дао је живот за ћирилицу, а потомци нису спремни кликнути дугме на телефону!“ рекао је Иван Топић. Гости су говорили о развоју ћириличног писма кроз вијекове, феномену потиснутости ћириличког писма у јавној и приватној комуникацији као и о корацима у борби за афирмацију ћирилице. Речено је и да је ћирилица српско писмо, а латиница писмо српског језика којег се не треба одрицати, да о српском језику и ћириличном писму не треба да брину само стручњаци, него да сви треба да брину о свом језику и писму.
Разлог окупљања и организовања трибине појаснио је модератор трибине Жељко Т. Ковачевић, потпредсједник СПКД „Просвјета“ у Тузли рекавши даје ћирилица писмо које на подручју Федерације и подручју Тузле фактички више не постоји. Зато се трибина и зове „Тузла у ћирилици“ а не „Ћирилица у Тузли“ и да на медијима нема ни једног ћириличног слова.
Проф. др Миланка Бабић, професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву, на почетку свог излагања подијелила је своје утиске о граду и подсјетила на времена у којима је било више Срба у Тузли, када је била заступљена њихова свака врста продукције, па и културне. Али, да ништа „не зависи од тога колико нас је него какви смо и колико смо у стању да се изборимо за оно што сматрамо својом идентитетском вриједношћу.“
Трибина је изазвала велику пажњу посјетилаца који су искористили ову прилику да постављају питања, а уважени гости су им давали потпуне одговоре што је и продужило планирано трајање трибине. СПКД „Просвјета“ у Тузли истрајава у својим настојањима да чува свој национални идентитет кроз чување језика, писма, културе, традиције.